Само еднаш се умира

/, Блесок бр. 05, Литература/Само еднаш се умира

Само еднаш се умира

– Па сега, тука нема, односно јас лично не сум сретнал многу квалитет на писателското ниво, со чесни и многу познати исклучоци. Ако зборуваме во рамките на филмската уметност, работите се развиваат малку различно. Додека филмските елементи од жанрот на СФ одат кон високо-буџетски остварувања на комерцијални филмови со тематика од блиската иднина, со вмешаност на добро платени суперѕвезди, неретко и самите ко-продуценти, јасно, остварени со помош на новата генерација на супербрза графичка обработка, хоророт сега владее исклучиво во филмскиот израз, ама на друг начин. За разлика од раните остварувања од средината на дваесеттиот век, кога психолошкиот момент беше високо нагласен, со поддршка на моментални засилувања со класична музичка позадина во моно техника, поновите остварувања се не помалку вредни, со висока професионалност на шминка, и нагласен елемент на ексцентричен хумор што повеќе зачудува и фасцинира отколку што застрашува, ненападно изведен од попознатите светски квалитети.
Уште во првата половина на мојот монолог почувствував дека можеби малку претерувам со длабочината на навлегувањето во моето мислење, но како да ја чувствував занесеноста на Смртта, за која сето тоа всушност беше хоби, тесно поврзано со Нејзината професија. Исто така, кога ќе ја почнам мислата, од мислење сум дека е пристојно и да ја завршам, макар што во тој случај работите можат да попримат карактер на комплицираност. Ако самиот успеам да се изгубам во искажувањето на моите мисли, знам дека никој тоа со сигурност нема да го знае.
– КАКО? – рече Смртта. Почнав да паѓам во сизифовско очајување, но Смртта ме спаси.
– ВСУШНОСТ ГЛАВНОТО ГО РАЗБРАВ.– Не сакаше да испадне глупава – ШТЕТА ШТО МУАБЕТИТЕ НЕ СМЕАМ ДА ГИ СНИМАМ БЕЗ СОГЛАСНОСТ НА КЛИЕНТИТЕ. МРТВИТЕ ИМААТ ПРАВА. – Тука дојде до една од оние историски паузи – НО ИМААТ И ОБВРСКИ. Последните зборови ги проследи со еден замав на својата коса. Сега ме погледна значајно и остро.
– ЗНАЕШ, МИ СЕ ДОПАЃА НЕШТО ВО ТЕБЕ. – моментално бев поласкан со овие зборови, но помислив што би можело да се случи со оние што не се толку симпатични.
– ИМАШ ВРЕДНА ОСОБИНА ДА КАЖУВАШ МНОГУ, А ДА НЕ ОТКРИЕШ НИШТО. А КОГА БИ ОТКРИЛ НЕШТО, ПРЕД ТОА БИ ИМАЛ ЗБОРУВАНО ДОВОЛНО ДА БИДЕШ ТОЛКУВАН НА ТРИЕСЕТ РАЗЛИЧНИ ПОГРЕШНИ НАЧИНИ. ИМАМ РАБОТА ЗА ТЕБЕ!
– Јас мислев дека луѓето доаѓаат овде да се одморат од животот.
– ТОГАШ НЕКОЈ ТЕ ЛАЖЕЛ.
– Мислите?
– СИГУРНА СУМ.
Решив да ја сослушам понудата без многу ентузијазам. Се покажа дека бев премногу неповерлив. Смртта ми понуди да бидам претставник за печат на Нејзиниот кабинет. Прифатив без премногу размислување и со големо задоволство. Тоа му доаѓаше нешто како напредување во мојата кариера, бидејќи пред да умрам работев нешто слично. Бев новинар. Всушност, бев слабо платен филмски критичар, врзан за маса целото работно време. Смртта, пак, ми вети многу теренска работа, како и комуницирање со припадници од високите кругови на мртвите.
Со време открив дека мојата работа, всушност е една од најпривлечните, но во почетокот не беше толку лесно. Проблемите со пренаселеност што Смртта ми ги имаше навестено, беа најактуелна тема во сите нивоа на светот на мртвите, поврзана со многу афери, и затоа популарноста на Смртта во моментот беше опасно падната.
– Како тоа Смртта коси толку луѓеè – ми беше поставено на мојата прва прес-конференција од еден од толпата растревожени новинари што наликуваше на банда хулигани од соседното маало.
– ВЕ МОЛАМ, ГОСПОДА – почнав – И САМИТЕ ЗНАЕТЕ ДЕКА СМРТТА ОДЛУЧУВА САМО ВО ПОМАЛ БРОЈ СЛУЧАИ СО НЕПОСРЕДЕН УВИД НА САМОТО МЕСТО НА НАСТАНОТ НА УМИРАЊЕТО. АКО ПРАШУВАТЕ ЗА ПРАВИЛНОСТА НА САМАТА СУШТЕСТВЕНОСТ НА СТАТИСТИКАТА НА ПРЕМИНУВАЊЕТО ВО НАШИОТ СВЕТ, ТОГАШ ОБРАТЕТЕ СЕ НА ПОВИСОКО НИВО. КАЈ ГОСПОД, НА ПРИМЕР? – Новинарите се збунија, но само накратко, при поменот на врховниот доживотен лидер.
– Анализата на стручни лица покажала дека дури 25% случаи на умирање се од таков, граничен карактер. Како го објаснувате тоа? Можеби Смртта едноставно е неспособна?
– ДА БЕШЕ НЕСПОСОБНА ВИЕ сè уште ЌЕ БЕВТЕ ЖИВИ. – Аудиториумот се насмеа бидејќи да се биде жив се сметаше за маана во светот на мртвите.
– ГРАНИЧНИ УМИРАЊА ДОЛУ НА ЗЕМЈАТА ГИ НАРЕКУВААТ НЕПРИРОДНИ, ОДНОСНО НЕ ОД СТАРОСТ. ТОА СЕ НЕСРЕЌИ И УБИСТВА. ПРВИТЕ СЕ ПРЕДИЗВИКАНИ ОД НЕДОВОЛНО ДОБРО РЕГУЛИРАЊЕ НА ПРОМЕТОТ, ОД ВРЕМЕНСКИТЕ НЕПОГОДИ И СЛИЧНО, А ДРУГИТЕ ОД ЗГОЛЕМЕНИОТ КРИМИНАЛ И НАГЛИТЕ ПОЛИТИЧКИ ПРОМЕНИ. НИТУ ЕДНА ОД НАВЕДЕНИТЕ ПРИЧИНИ НЕ ВЛЕГУВА ВО ДОЛЖНОСТИТЕ НА НАШИОТ РЕСОР.
– Што е со авионот што вчера се урнал во Пацификот? Бројот на патниците 270, сите загинати. – Прашањето ме дочека неподготвен бидејќи прв пат слушнав за несреќниот авион.
– ШТО Е СО АВИОНОТ? – се правев наудрен.
– Каде е флексибилноста на донесувањето на одлуките?
– ЈАС ТУКА НЕ ГЛЕДАМ НИШТО СПОРНО. ОВА Е ВСУШНОСТ КЛАСИЧЕН ПРИМЕР НА НЕСРЕЌЕН СЛУЧАЈ ВО НЕЗГОДНО ВРЕМЕ.
– Ама можел да се регулира бројот на загинатите. Дури Смртта можела да се обиде да го спаси авионот?
– И ДА ГО ПРАТИ КАДЕ, ВО БЕРМУДСКИОТ ТРИАГОЛНИК? – Во светот на мртвите ова воопшто не беше смешно. Бермудите беа голема афера во минатото, но и понатаму се чувствуваа нејзините последици.
– АВИОНОТ СИГУРНО ПАДНАЛ ЗАРАДИ ЛОШИТЕ ВРЕМЕНСКИ УСЛОВИ. НАШИОТ КАБИНЕТ НЕ ГО ОДРЕДУВА ВРЕМЕТО. АВИОНОТ СЕ НАЈДЕ НА ПОГРЕШНО МЕСТО. НАД ЗЕМЈАТА ЛЕТААТ МНОГУ АВИОНИ И НЕКОГАШ НЕКОЈ ОД НИВ МОРА ДА СЕ НАЈДЕ НА ПОГРЕШНО МЕСТО. ТУКА СЕ ВО ПРАШАЊЕ И НЕКОИ ОД ФУНДАМЕНТАЛНИТЕ ЗАКОНИ НА ФИЗИКАТА. АКО НЕ ВИ СЕ ДОПАЃААТ ЗАКОНИТЕ, НАПИШЕТЕ БАРАЊЕ ЗА НИВНОТО МЕНУВАЊЕ. ЗНАЕТЕ КАДЕ ТРЕБА ДА СЕ ОБРАТИТЕ.
Ме давеа со авионот уште некое време, но изгледа дека ги плашев со своите одговори па ме оставија на мир. Се чини дека малку пречесто се повикував на улогата на највисоките кругови во општеството, но од тоа лично немав страв. Можеби бидејќи сè уште бев релативно нов во околината, па не можев да си ги предочам последиците.
После конференцијата се сретнав накратко со Смртта која беше повеќе од задоволна со мојата работа. Ми вети дека ќе бидам сериозен кандидат за Нејзин наследник во блиската иднина бидејќи самата планира да оди во пензија. Така ќе биде сигурна дека животите на луѓето ќе ги остави во сигурни раце. Објективно кажано, јас баш и не сум толку сигурен имајќи во предвид дека секогаш сум сакал да запознавам што повеќе различни личности. Затоа, можеби наскоро ќе се видиме!

21.10.95

АвторГоран М. Петров
2018-08-21T17:22:13+00:00 октомври 1st, 1998|Categories: Проза, Блесок бр. 05, Литература|