Само еднаш се умира

/, Блесок бр. 05, Литература/Само еднаш се умира

Само еднаш се умира

– ЌЕ МОРАШ ДА НАУЧИШ ДА СЕ КОНТРОЛИРАШ… – рече со глас обоен со критика, откако заврши смеењето во позадина. Направи значајна пауза за да го нагласи својот авторитет, а јас промрморев нешто во стил дека ќе дадам сè од себе да се контролирам.
– ДА ПОЧНЕМЕ. РЕЛИГИОЗНА ПРИПАДНОСТ?
– Хмм… – се сетив каде сум, и еднаш во животот, или попрецизно, после животот, одлучив да размислувам што зборувам. Вистина, тоа не ми одеше толку лесно. Приметив дека Смртта почна да тапка во место.
– Што ќе се случи ако кажам дека сум Христијанин? – понудив.
– ОДИШ ВО РАЈ ИЛИ ВО ПЕКОЛ, ЧИСТИЛИШТЕ НЕ ПОСТОИ! НЕОДАМНА Е УКИНАТО ЗАРАДИ НЕЕКОНОМИЧНОСТ. ДЕТАЛИТЕ ОТПОСЛЕ ЗАВИСАТ ОД ТВОЈАТА ПОДГРУПА, СЕКТА ИЛИ ПРАВЕЦ.
– А ако кажам дека сум атеист?
– ЌЕ ТЕ СНЕМА ВО ИСТИОТ МОМЕНТ! – ова ми звучеше многу полошо од умирање па морав да прашам зошто.
– Зошто?
– БИДЕЈЌИ АТЕИСТИТЕ НЕ ВЕРУВААТ ВО ЖИВОТ ПОСЛЕ ЖИВОТОТ, А СЕКОЈ СИ ИМА ПРАВО НА СВОЕТО МИСЛЕЊЕ. ОВДЕ СЕ РАБОТИ ЗА ДЕМОКРАТСКО ОПШТЕСТВО, ЗНАЕШ?
– Да, во ред е. – реков – А другите… следбениците на Кришна…
– СЕ РЕИНКАРНИРААТ ВО ДРУГИТЕ ОБЛИЦИ НА ЖИВОТ, ОД ВИРУСИ ДО КИТОВИ. АГНОСТИЦИТЕ ОДАТ НА ИНТЕНЗИВНИ ОТВОРЕНИ ПРЕДАВАЊА ПО ФИЛОЗОФИЈА, А НА ПРАКСА ВО НАУЧНИТЕ ЛАБОРАТОРИИ. ИНДИЈАНЦИТЕ ОДАТ ВО ВЕЧНИТЕ ЛОВИШТА. ЕСКИМИТЕ… НЕ ЗНАМ КАДЕ ОДАТ, АМА ИМА ТАБЛИЦА ЗА… ЗА ТИЕ РАБОТИ. СЕКОЈ ОДИ КАДЕ ШТО ТРЕБА, НЕ СЕКИРАЈ СЕ. ЗНАЧИ?
– А може ли да подразмислам некое време? – почнав да станувам малку здодевен, но тука се работеше за мојата конечна судбина. Смртта со левата слободна рака почна да се фаќа за глава.
– Знаете овие рекламни агенции ме тормозат, нов амбиент, и кога сè ќе се собере…
– ДОБРО ДЕ, ДОБРО. ИМАШ ДВА ДЕНА! – рече Смртта и погледна на саат што беше прилично чудно од нејзина страна. Ама, кој сум јас да се прашувам во одлуките што ги донесува Смртта.
Многу убаво, си реков. Кога ќе имам малку слободно време ќе прочешлам низ литературата да видам кои религии имаат најпривлечни задгробни опции за своите следбеници. Дури би можел да најмам и правен советник.
– ВТОРО ПРАШАЊЕ. ДАЛИ САКАШ ДА СЕ ВРАТИШ НА ЗЕМЈАТА?
– А може тоа? – бев изненаден – Не треба прво да ве победам во некоја игра, или спорт, или нешто слично?
– КАКО? – Смртта делуваше поприлично шокирана од развојниот тек на муабетот.
– Па, да кажеме, билјард, пикадо или пинг-понг, на пример. – Од каде ми текна само пинг-понг. Вистина, како мал многу играв, па сега добивам чудни идеи.
– ГЛУПОСТИ! – рече Смртта бунејќи се со право. – КАДЕ ГО СЛУШНА ТОА?
– Па читав нешто, мислам дека беше некаков научно-фантастичен роман, или можеби беше филм.
– ГЛУПОСТИ! – рече Смртта пак. Со целата своја појава зрачеше изјава „што сè нема да слушнам“ која делуваше малку навредливо, но јас не ѝ зедов за зло.
– ВО ПОСЛЕДНО ВРЕМЕ СМЕ ПРЕБУКИРАНИ, ПОСЕБНО ВО ПЕКОЛОТ. ЃАВОЛОТ ВЕЛИ ДЕКА ТАМУ ОД ЛУЃЕ ВЕЌЕ НЕ СЕ ДИШЕ, АМА ЈАС МУ ВЕЛАМ ДЕКА ТОА Е ЗАРАДИ ТЕМПЕРАТУРАТА.
– Зарем до сега не се навикнал на топлината? – ме интересираше. – МОЖЕБИ ИМАШ ПРАВО ВО РАЗМИСЛУВАЊЕТО. – рече откако глупаво ме погледна – ЗНАЧИ, АКО САКАШ, ЌЕ ТИ ДАДЕМЕ НОВ ИДЕНТИТЕТ НА КОЕ БИЛО МЕСТО И ВО КОЕ БИЛО ВРЕМЕ, НО ПОСЛЕ СМРТТА НА ИСУС, БИДЕЈЌИ МАЛКУ Е ПАРАНОИЧЕН. ЗНАЕШ, ДА НЕ МУ ТЕКНЕ НА НЕКОЈ ДА ЈА МЕНУВА ИСТОРИЈАТА, ПА ИСУС ДА НЕ ВОСКРЕСНЕ И СЛИЧНО.– Тука Смртта застана да земе здив.

АвторГоран М. Петров
2018-08-21T17:22:13+00:00 октомври 1st, 1998|Categories: Проза, Блесок бр. 05, Литература|