Сѐ уште сум млада

/, Блесок бр. 101-102/Сѐ уште сум млада

Сѐ уште сум млада

Непоправливо
Наскоро
Сѐ уште сум млада
Сѐ уште сум млада, сакан мој
Автобусот бавно продолжува
Во мене висат сеќавањата
Го рамнам гробот
Таткото

Таткото
ми јадеше од раката
со тешкотија.
И почина.
Луѓето се собираа околу него
замислени,
загрижени
да не се заразат со смртта.

АвторДениса Дуран
2018-08-21T17:20:40+00:00 ноември 12th, 2015|Categories: Поезија, Блесок бр. 101-102|