Вештица

Вештица

54.

По една мена месечева, тоа попладне стигна одговор и од Венеција, од Галилео црвенокосиот:
Да, ваистина е: се откажав од својата ука. Не пишувај ми повеќе. Јас сум веќе слеп, оти видов премногу светлина. За мене ќе гледаат моите леќи, со кои ја намалив големината, и затоа страдам од власта, која е голема и не сака да биде намалена. Јас го смалив големото: во тоа е мојот грев. Но смалувајќи го големото, јас токму го покажав невидливото: Бог. Бог не е невидлив затоа што е мал, туку затоа што е голем и се наоѓа во сè, дури и во најмалата прашинка. Тоа власта никако не сака да го разбере.
Збогум, падре мој мил, збогум.
Твој Галилео Галилеј, ѕвездописец и богочатец.

***
E-mail, 20 август 2005, 20:44
From: papa@yahoo.com
To: crvenokoso dete@yahoo.com

Имам нова адреса. Се викам Папá. Се сеќаваш, нели што ми рече еднаш на брегот на реката? Дека не те интересира како се викам и дека единствено нешто што треба да запомнам за нашата повторна средба е моето име што ти ми го даде: Папá! Дека ќе ме најдеш ти мене, а не јас тебе, и по векови, само ако го запомнам тоа име!
Сети се, те молам сети се! Исто ни е сè: хемијата, праплотта, крвта и плунката. Ти си мое духовно и телесно отечествие, праоблик мој, прапостојбина. Нека се сетат атомите твои на тоа како се љубевме, со раширени дланки и зеници, по воденици и сеници, под небо и на земја, под ѕвезди и светулки.
Сети се мила моја на нашето лето со боси табани и голи срца: три ровји, три ѕуници. Да спиеме во тој краток миг вечност што се вика додека не нè разбудила смртта.
Утре ќе умреш, мила моја. И јас со тебе, во твојата огнена сенка, ќе умирам. Ќе горам во сјајна смрт. За да се разбудам со тебе, повторно, во ново раѓање. Во стварноста.

E-mail, 20 август 2005, 20:50
From: crvenokoso dete@yahoo.com
To: papa@yahoo.com


А и време ти е да се разбудиш. Ако не се разбудиш ќе завршиш или во лудница или во затвор. Зашто ќе те пријавам во полиција; во право беше една моја другарка: ова отиде премногу далеку. Закана со убиство! Сакам само да не ја погубиш неа. Знам на каде оди целата работа: се готвиш да ја изгориш на клада. Не праќај ми веќе во атачмент делови од крајот на романот, кога веќе не ми ги праќаш деловите од почетокот. Не биди перверзен и гад!


E-mail, 20 август 2005, 20:53
From: papa@yahoo.com
To: crvenokoso dete@yahoo.com

Леле, леле. Колку си лута! Па и полиција споменуваш, како начин на расплет на роман! Па не е ова Агата Кристи; не е „Убиство во Ориент експресот!“ Ифрит си, те гледам. Како да те правел Доктор Еткер, од ванилин шеќер.

E-mail, 20 август 2005, 21:03
From: crvenokoso dete@yahoo.com
To: papa@yahoo.com

Исклучи се, престани! Брзам. Излегувам. Ќе го стиснам копчето „block the message“!

E-mail, 20 август 2005, 22:03
From: crvenokoso dete@yahoo.
To: papa@yahoo.com

Кај си бре, цел саат?

E-mail, 20 август 2005, 22:07
From: papa@yahoo.com
To: crvenokoso dete@yahoo.com

Па нели стисна „block the message“? Бев зафатен: ја срочував твојата смрт.

E-mail, 20 август 2005, 22:09
From: crvenokoso dete@yahoo.com
To: papa@yahoo.com

Е доста?! Сега стварно ќе те блокирам. До утре до 12:00. Излегувам сега со еден стварен тип: од месо и крв наместо од хартија и мастило „сочинет“, што би рекол ти.

E-mail, 20 август 2005, 22:11
From: papa@yahoo.com
To: crvenokoso dete@yahoo.com

Пробај само. Ќе те задавам.

Delivery failed. The message has been blocked by the recipient.

2018-08-21T17:21:11+00:00 мај 10th, 2008|Categories: Проза, Литература, Блесок бр. 59|