Малечката

Малечката

..тајна..
ликови
Сцена 1 НАДЕЖ
Сцена 2 ЖИВОТ или МОДЕРЕН ЗАТВОР

Пред затворска ќелија седат двајца чувари, играат табла. Во втор план се гледа Малечката.

ПРВИОТ
Слушна?
ВТОРИОТ
Ти?
ПРВИОТ
Мислам да.
ВТОРИОТ
Што слушна?
ПРВИОТ
Зборува.
ВТОРИОТ
Секој нормален човек кој има уста зборува. Тебе нешто не ти е арно.
ПРВИОТ
Зборуваше сама со себе. Никој нормален човек не зборува сам со себе. Таа не е нормален човек. Само блада. Се преправа дека е невино девојче. Не ми е јасно како може човек кој убил, човек кој си ја убил љубовта да биде невин.
ВТОРИОТ
Можеби сака да избега.
ПРВИОТ
Како може човек да избега од ваков модерен затвор кога и пред ќелијата, секој миг има чувари. Ние сме чувари на човековата замрзната душа. Навистина не ми е јасно. Не ѝ е јасно и на нејзе, затоа блада како да е болна. Овде сум чувар век и половина, па не можам да избегам на саат-два, до дворот, а камоли надвор. Без вина, без ништо, а таа која си ја убила љубовта, се прави невина, и сака да избега. Сонува, а не е свесна дека сонува.
ВТОРИОТ
Понекогаш, можеби и најдоброто нешто е да сонуваш. Затоа не треба да ѝ замериме. Ние сме тука само за да ја чуваме да не избега. Како што сме чувале и ред други и никој досега не успеал да избега од затворот. Одвреме навреме ги набљудувам убијците и не ми се верува колку нежност и топлина има во нив. Понекогаш си мислам и дека од таа топлина би можеле да се стопат и решетките. Уште ние да можеме да се стопиме и тие би биле слободни. Навистина тоа е чудно. Еве, на пример девојчево, мало, ситно, нежно а во неа којзнае каков ли ѕвер се крие. Но ние најарно да си ја гледаме работата.
ПРВИОТ
Прво признава дека си ја убила љубовта а потоа ја слушам како вели дека нејзината љубов била проѕирна, дека се движела нагоре и стигнувала до сонцето, и дека ниту еден чувар не успевал да ја спречи.
ВТОРИОТ
А како се викал?
ПРВИОТ
Тоа било тајна, но ја слушав кога бладаше, и како да слушнав како довикува по некој си… некој си…
ВТОРИОТ
Некој си…
ПРВИОТ
Да некој си… Андреас…
ВТОРИОТ
Не.
ПРВИОТ
Анџело…
ВТОРИОТ
Не е ниту едно од тие имиња.
ПРВИОТ
А како знаеш кога не го знаеш?
ВТОРИОТ
Невозможно, веднаш би го препознал.
ПРВИОТ
Не ми текнува.
ВТОРИОТ
Ако, кажи ми го сепак.
ПРВИОТ
Роберто.
ВТОРИОТ
Роберто како?
ПРВИОТ
Задоволи се со тоа. Не знам.
ВТОРИОТ
Роберто како?
ПРВИОТ
Зуко.
ВТОРИОТ
Непознато име…
ПРВИОТ
Друг пат биди поитар и играј подобро. Овде си само за да ги чуваш, и Анџело и Андреас и Роберто. Кој кур те засега нивниот личен опис… Те победив.
Станува, се движи накај ќелијата, ја отвора вратата на Малечката, таа излегува заедно со гулабот, тој и покажува пат, таа „бега“.

АвторСема Али
2018-08-21T17:21:39+00:00 април 1st, 2004|Categories: Текст, Театар/Филм, Блесок бр. 35|