Поезија: Кристин Димитрова

/, Литература, Блесок бр. 158/Поезија: Кристин Димитрова

Поезија: Кристин Димитрова

ЈАС И МОЈОТ МОЛЧАЛИВ СОПАТНИК
БУДИЗАМ ЗА СЕКОЈ ДЕН
ЦРВЕНКАПА И ВОЛКОТ
МИРИС НА ПОПЛАДНЕВНА СМОЛА
ПОНЕКОГАШ ПОВТОРНО ЗАЕДНО
9:55, 5 МИНУТИ ПРЕД ПОЧЕТОКОТ
ТОЈ ЗНАЕШЕ
ПОЧИТУВАНИ ПАТНИЦИ
НАДЕЖТА И ЈАС
ТРАГАТА
ВЕРА


НАДЕЖТА И ЈАС

 

Сè помалку сакам изненадувања.
Немам чувство за важна мисија
при будење.
Премногу лесно го гледам
она што е подзаметено зад лицата –
малку алчност, многу гордост,
подлост и инает.
Сите тие се мои особини
според психолозите.
Па, добро.
Таа е малечка. Таа игра и
не сака да се врати.
Носи жолто фустанче.
Малку ми е жал за неа –
нема да порасне како другите деца,
туку обратно на моите години,
таа ќе се смалува.
Сè потивко ќе ја повикувам.
Сè потивко ќе ме слуша.
Мојата надеж. Веќе има потреба
да ја хранам.
Си ја носам лажицата.

АвторКристин Димитрова
2026-05-05T14:57:19+00:00 април 13th, 2026|Categories: Поезија, Литература, Блесок бр. 158|