500 години од Утопија на Томас Мор: трансформација на утопистичките идеи

/, Литература, Блесок бр. 110/500 години од Утопија на Томас Мор: трансформација на утопистичките идеи

500 години од Утопија на Томас Мор: трансформација на утопистичките идеи

500 години од Утопија на Томас Мор: трансформација на утопистичките идеи


Поинтензивните сомнежи во опстанокот на утопијата се изразуваат во времето на падот на комунизмот кога, како што вели Фукујама, се смета дека либералната демократија е конечната форма на владеење. Со тоа, во последните три децении утопистичкиот жанр се трансформира, според некои критичари дури и до непрепознатливост. Денес, во рамки на критичките дискусии за утопистички дела, постојат многу дилеми за тоа дали постапокалиптичните визии кои не зборуваат за создавање совршено опшество (како што се Патот (2006) на Кормак Мекарти (според кој е снимен и филм) или филмовите The Day after Tomorrow (2004, во режија на Роланд Емерик), I am Legend (2007, во режија на Франсис Лоренс) и голем број други) или книгите и филмовите, во кои дејството се случува во иднина но само некој аспект од светот е сменет, додека жителите општо се исти како денешните (односно, не се ослободени од суета, лакомост, себичност како жителите на утопиите на Мор или Мерсие – на пример Малцински извештај на Филип К. Дик (филм: 2002 година, во режија на Стивен Спилберг) или Никогаш не ме напуштај од Казуо Ишигуро (филм: 2010, во режија на Марк Романек), да спомнам само два од многубројните) воопшто би спаднале во утопистичкиот жанр.

Со други зборови, прашањето е колку и кои утопистички елементи треба да ги има едно дело за да се вброи во категоријата утопии? Ако категоријата е премногу флексибилна и може да го вклучи секое дело со некаква замисла за создавање подобар свет, дури и кога настаните се случуваат во сегашноста, или може да го вклучи секое научнофантастично дело, без оглед дали зборува за напор кон создавање совршено опшество – тогаш категоризацијата би ја изгубила својата смисла. Ако е прекрута, тогаш тука би спаднале само Утопија на Мор и уште неколку дела што се многу слични на неа. Особено се истакнува фактот дека во поновите книги и филмови не се забележува таква посветеност на идејата за создавање едно целосно совршено општество, во вид на модел, како што е Утопија. И покрај сомнежите дека утопијата дошла до својот крај, сепак, како што истакнува Новица Петровиќ (2014), неодмнешната студија на Фредрик Џејмисон Archaeologies of the Future покажува дека има „гласови во политичката левица сè уште посветени на спротивставување на тврдењата дека утопистичките соништа се политички бескорисни“ (стр. 655). Многубројните најнови истражувања (D. Milošević, M. Ćuk, A. Johns, N. Petrović, A. Dodeman, M. Živković) на романите од своремените автори и авторки кои пишуваат дела со утопистички елементи како Маргарет Атвуд, Урсула ле Гвин, или за мислители кои се занимавале со утопии, како Фредрик Џејмисон, укажуваат на тоа дека токму спротивното е случај.

Кенет Ромер (2010) ја дава својата работна дефиниција за тоа што е книжевна утопија: „детален наративен опис на замислена култура – фиктивно дело што го поканува читателот преку ликовите да искуси алтернативна реалност што ја критикува неговата/нејзината со отворање на интелектуални и емоционални простори што ги охрабруваат читателите да ги гледаат реалностите и потенцијалите на нивните култури на нови начини“ (Roemer, 2010: 79).

Животот на нашата планета е далеку од совршен – што овозможува плодна почва за уште многу години утопистичко размислување. Ако ја земеме предвид дефиницијата на Ромер, утопиите што не се дадени како конечен модел за структурирање на совршено општество, туку се наративен опис на замислена култура отворена кон постојано вклучување нови промени (делата на Ле Гвин, Пирси или Рас, често анализирани и од феминистички аспект); постапокалиптичните книги и филмови, кои ја критикуваат нашата реалност преку предупредување на можната катастрофална иднина ако не го измениме сегашното опустошување на планетата, а некогаш вклучуваат и елементи на екологија (The Road или The Day after Tomorrow); книгите и филмовите кои отвораат дискусии за потенцијални клонирања или систем на казнување на злосторниците пред да го извршат злосторството (Никогаш не ме напуштај или Малцински извештај) – иако не даваат модел на совршена и среќна иднина, сепак спаѓаат во утопистичката литература: го покануваат читателот преку да искуси алтернативна реалност, како што вели Ромер, со отворање на интелектуални и емоционални простори што ги охрабруваат читателите да ги гледаат реалностите и потенцијалите на нивните култури на нови начини, односно ги насочуваат размислувањата на читателите и гледачите кон создавање подобра иднина.


Референци:

Carey, John. The Faber Book of Utopias. London: Faber and Faber, 20
Ćuk, Maja. “Godina potopa: preispitivanje vrednosti kroz biblijske mitove u prozi Margaret Etvud”. Jezik, književnost, vrednosti: Zbornik radova. Ed. by Vesna Lopčić i Biljana Mišić Ilić. Niš: Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, 20 315-3
Claeys, Gregory, ed. The Cambridge Companion to Utopian Literature. Cambridge University Press, 20
Davis, J. C. “Thomas More’s Utopia: sources, legacy and interpretation”. The Cambridge Companion to Utopian Literature. Ed. by Gregory Claeys. Cambridge University Press, 20 28-
Dodeman, André. “Trimming the Edges of Meaning in Margaret Atwood’s Latest Dystopian Novels, Oryx and Crake (2003) and The Year of the Flood (2009).
Fukuyama, Francis. “The End of History?” The National Interest 16, 19 3-
Jameson, Fredric. Archeologies of the Future. Verso, 20
Johns, Alessa. “Feminism and utopianism”. The Cambridge Companion to Utopian Literature. Ed. by Gregory Claeys. Cambridge University Press, 20 174-1
Lopčić, Vesna i Biljana Mišić Ilić, eds. Jezik, književnost, vrednosti: Zbornik radova. Niš: Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, 20
Lopčić, Vesna i Biljana Mišić Ilić, eds. Jezik, književnost, margiznalizacija književna istraživanja: Zbornik radova. Niš: Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, 20
Milošević, Danica. “Marginzlizacija žena u romanu Čovek praznih šaka Ursule Legvin”. Jezik, književnost, marginalizacija književna istraživanja: Zbornik radova. Ed. by Vesna Lopčić i Biljana Mišić Ilić. Niš: Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, 20 539-5
More, Thomas. Utopia. London: Penguin Classics, 20
Paunović, Zoran, ed. English Language and Literature Studies: Embracing Edges: ELLSEE Proceedings. Belgrade: Faculty of Philology, University of Belgrade, 20
Petrović, Novica. “The End of Utopia? Not just yet, it would Appear”. English Language and Literature Studies: Embracing Edges: ELLSEE Proceedings. Ed. by Zoran Paunović. Belgrad: Faculty of Philology, University of Belgrade, 20 655-6
Pohl, Nicole. “Utopianism after More: the Renaissance and Enlightenment”. The Cambridge Companion to Utopian Literature. Ed. by Gregory Claeys. Cambridge University Press, 20 51-
Roemer, Kenneth M. “Paradise transformed: varieties of nineteenth-century utopias”. The Cambridge Companion to Utopian Literature. Ed. by Gregory Claeys. Cambridge University Press, 20 79-1
Živković, Milan. “Language and Literature Synthesis: The Phenomenon of Dystopian Lanugage”. Ed. by Zoran Paunović. Belgrad: Faculty of Philology, University of Belgrade, 20 661-6

АвторКалина Малеска
2019-05-14T10:21:02+00:00 ноември 10th, 2016|Categories: Есеи, Литература, Блесок бр. 110|