„Среброљубива или алчна за пари?“

/, Литература, Блесок бр. 59/„Среброљубива или алчна за пари?“

„Среброљубива или алчна за пари?“

5. Заклучок

Анализата на преводот и преводливоста, односно прегледот на дел од проблематиката при преведувањето, покажаа дека се работи за сериозно лоши преводи и дека за жал преведувачката Улрике Дрезнер во никој случај не ја владее оваа дејност. Таа не само што не го разбира македонскиот оригинал, туку и германските изрази се преполни со граматички и стилистички грешки и недостатоци. Затоа би сакала да истакнам дека сето ова е поразително и несреќно за прекрасната поезија на Катица Ќулавкова. За жал, овие преводи во никој случај нема да го разбудат интересот на германскиот читател за поезијата на оваа поетеса, бидејќи реално гледано, тоа воопшто и не е нејзината поезија.
Како додаток на ова излагање, еве го во целост германскиот превод на песната Хронос [1], онака како што тој би бил прифатлив и соодветен на оригиналот од Катица Ќулавкова:

ХРОНОС [1]
-беседа-

1. Ѓаволски склоп

Јадеш, лапаш, грицкаш, голташ
секогаш гладен, засекогаш страдно
зјапаш. Твојот апсолут е несфатлив.

Овде сум на една топка-вртелешка
горделива, среброљубива, властољубива
се обидувам, не без напор, да те сфатам!

Приказни смислувам, митови, стории
за да те кажам: те именувам, ти се обраќам
и те сликам, те олицетворувам, те отелотворувам
и, да признаам, сè што сум напишал досега
до тебе обраќање е:
веслање по вода, воздух, етер, земја
учење на твојот јазик
следење на твојот пат.

Пат, а пак
те делам, те двојам, те цепкам
кратам, сечам, шкопам, кастрам
се подлажувам – те држам в раце!
те сместувам во книги
те памтам, памтењето го предавам
од едни на други
поправки правам, предавство
знаци, севозможни форми
за да ми кажеш по нешто, па сепак
те немам!

CHRONOS [1]


-Ansprache-


1. Teuflischer Zusammenhang

Du isst, schlingst, nagst, schluckst
immer hungrig, für immer bettelnd
glotzend. Dein Absolutes ist unbegreiflich.

Hier bin ich auf einem Karussell-Ball
selbstgefällig, goldgierig, machtgierig,
versuche, nicht ohne Mühe, dich zu begreifen!

Geschichten, Mythen, Historien denke ich mir aus
um dich zu benennen: ich gebe dir Namen, wende mich an dich,
gestalte dein Abbild, dein Spiegelbild, deine Verkörperung
und gestehe, alles bisher von mir Geschriebene
wendet sich an dich:
auf Wasser, Luft, Äther, Erde rudern
deine Sprache lernen
deinem Weg folgen.

Der Weg, sogar wenn
ich dich teile, dich spalte, dich zerreiße
kürze, kappe, schneide, aufschlitze
rede ich mir ein – dich in den Händen zu halten!
ich bringe dich in Bücher ein
gedenke deiner, dieses Gedächtnis gebe ich weiter
es wandert von den einen zu den anderen
ich verschönere, verbessere, vergebens
Zeichen, allerlei Formen
damit du mir irgendwas sagst, trotzdem
habe ich dich nicht!

Есејот на германски е достапен на веб сајтот на СловоКулт:
http://slovokult.de/index.php?/pages/lyrik.html

АвторЕлизабета Линднер
2018-08-21T17:21:11+00:00 мај 10th, 2008|Categories: Есеи, Литература, Блесок бр. 59|