Распеани градови: Сликите на градот во популарната музика на екс-Ју

/, Литература, Блесок бр. 45/Распеани градови: Сликите на градот во популарната музика на екс-Ју

Распеани градови: Сликите на градот во популарната музика на екс-Ју

Така, сликата на градот си го најде патот во областа на популарната музика, која низ уште подостапните радио и ТВ приемници, ленти и грамофони влезе во приватноста на домот. Во 1950-ите и 1960-ите, Марјана Держај пееше во популарната песна “V Ljubljano”: “Naš mali avto je še premajhen/Da v njem sedeli lahko bi vsi/Pa jaz na strehi, pa ti na strehi/Pa on na strehi, naj sedi.’9F Овие стихови ја сумираат возбудата која ја носат новите времиња. Дури и колата, како статусен симбол, сè уште не е доволно голема, што посредно претпоставува една уште посветла иднина, кон кој „ние“ ќе можеме да одиме заедно, дури и ако некој треба да седи на покривот. Веселата мелодичност на песната изразува опуштена насмевка и напреден оптимизам, кој во следните стихови: “V Ljubljano gremo mi/v Ljubljani so lepe ulice/Na ulicah pa lepe deklice”,10F ги опишува живите градски улици. Градот, исто така, е место за романса. Сликата на постојаниот ритам на животот, опишана во “Mi bomo vso noč preplesali/Bela Ljubljana nikdar ni zaspana, o ne”,11F исто така го претставува градот како идеолошки мотор на републичкиот капитол, чија белина (бела Љубљана) наложува чисто, воздушесто, светло и непопречено искусување на градот.
По разидувањето помеѓу Тито и Сталин во 1948 и официјалното напуштање на социјалистичкиот реализам во сферата на културната продукција во 1952,12F не можеше да се одбегне една делумна децентрализација и отвореност на системот кон Западот. Ова резултираше со бројни западни влијанија кои „ја нападнаа“ сферата на популарната култура и следствената акултурација на новите странски форми на изразување.13F Во ваква атмосфера, Bele vrane, бенд од 1960-ите кој го презеде хипи изгледот на The Mamas and the Papas, иако придружен од оркестар, сепак му остана верен на жанрот попевка. Како и да е, тие понудија нов вид музика и придонесоа кон дефинирањето и ширењето на поп музиката. Во една од нивните песни за Љубљана, “Šuštarski most”, пејат: “V Ljubljani za Ljubljanico/najde vsak kar išče”.14F Слушателот оди на вечера во тогаш популарниот ресторан Витез, па на пијалок во барот Мачек, понатму кон фонтаната Роба каде некој може да го лечи мамурлакот во водата од фонтаната.15F Референците на популарните љубљански топографски точки служат како одредници на градскиот пејзаж во сликата на песната. Ови физички присутни, материјални места, се оживеани во песната во обид да создадат специфични ментални места. Рефренот, на пример: “Čez Šuštarski most/levo na Mestni trg/Desno na Stari trg/Po spomine po mladost/Čez Šuštarski most”,16F најдиректно ги побудува темите за сеќавањата и младоста. Овие, пак, ги населуваат самите претстави за места во токот на времето. Во една друга песна, Bele vrane пејат за Љубљана видена од Неботичник. Градот во стиховите: “Mala terasa, spodaj Ljubljana/pomanjšana, da odnesla bi od tu/bele hišice, v predpasniku”,17F постои како ентитет кој од врвот на облакодерот се чини прифатлив, односно како многу heimlich место. Споен со стихот “Sva šla na malo teraso/nad širno Ljubljano”18F ни нуди читање кое кажува дека за некој да го има сиот заграб од градот, како метафора, треба да го одвои од себе. Од друга страна, последните стихови би можеле едноставно да го претставуваат притисокот од проблемите со сместувањето поради малите капацитети, зашто човек треба да оди “bliže sonca in modrega neba” со цел да “pozabiva, da premajhna za dva/in žalostna sobica, je najina”.19F Односно, да избега, но сепак да остане внатре. Зашто, секое бегство задолжително значи понесување на дел од она што човек се обидува да го остави зад себе.
Интересно, не успеав да најдам ниедна песна од тој период која ја персонализира Љубљана до степен до кој, со употреба на лични заменки, се персонализирани Загреб и Белград, на пример. Дали е тоа наследството кој овие два града го имаат во историјата или во митологијата, како главни градови, метрополи? Иво Робиќ, еден од првите југословенски пејачи кој успеа во странство, пее за Загреб: “Vraćam se Zagrebe tebi, tebi na obale Save/Vraćam se Zagrebe tebi, tebi pod zidine stare”.20F Низ рефенренците за неговата положба на бреговите на Сава и потсетувањето на старите градски ѕидини е остварена врската со минатото. Бидејќи градот ги носи тешките знаци на минатото, исто така е наведено дека „тој“, како тивок сведок на историјата, носи одредено знаење. Градот е местото кое и покрај постојаниот развој и промени сепак го задржува мирисот на старото, барем во сеќавањата. На ова знаење, секако, може да му се пристапи и да се открие низ историско истражување, но она што на таквото истражување му недостасува се приказните кои ги знаат само оние кои биле таму. Како што пее Робиќ: “Mnoge tajne gornjeg grada/svaka klupa pivat zna/Mnoge tajne gornjeg grada/u tvojem krilu želim ja”.21F (Друга работа која се чини дека претставува важен дел од градот се парковите. Силната материјалност на каменот и бетонот се вкрстува со закрпи од, сепак стилизирани, парчиња зеленило. Тереза Кесовија пее: “Parkovi, parkovi, vi ste srca moga grada/Vi ste tiha gnijezda i mirni sati hlada/dok u vama se kriju zadnje ptice grada/Vi ste poslije podne i predah jednog dana/jer sigurni su vaši zidovi od grana”,22F опевајќи ја вредноста на зеленилото која дозволува последните траги на природата да преживеат и им овозможува на граѓаните да се справат со бетонската реалност.) Што се однесува до Белград, и како главен град на Србија и како капитол на СФРЈ, тој играше важна улога во животот на државата и на меѓународната сцена. Во песната “Beograde” испеана од Ѓорѓе Марјановиќ, Белград е насликан како град “na ušču dveju reka ispod Avale/već vekovima čuvaš beo lik”.23F Положбата на влевањето на Сава во Дунав го мапира градот во мрежата на физички поврзани градови. Повторно, потеклото во неодминливото минато кое го обвива градот со транс-минливост, искажано во “za tebe, ko da stoji vreme, ti živiš srcem uvek mlad”.24F Понатаму, песната “Moj dragi Beograde”, испеана од Лола Новаковиќ, го сместува градот во и над мрежата на европски градови. Таа била во Прага и Лондон, во Атина и Рим, видела раскош и богатство, но “nigde nigde ne pronađoh/to što ima moj voljeni grad/moj beograd srce ima/i u srcu ljubav čistu”.25F Загреб и Белград речиси се јавуваат како таинствен пријател или предмет на љубов чие постоење е вкоренето во славното минато. Љубљана, пак, низ очигледно поиндивидуализирани референци кон минатото, пружа слика на фаза од процесот.
Сепак, овие градови се поврзани со текот на времето, исто како што се поврзани со течението на реките. Повеќето од разгледуваните песни се во голема мера обележани со последиците од временското нагризување. Иако во реалноста градот постои како постојаност во акција, светот на песната е силно натопен со често романтизираното градско минато, колективно или лично, со минато кое всушност не се случило. Во својата транс-временост, песната слика замислени светови достапни и населиви за голем број на крајно индивидуализирани и лични доживувања кои се сместуваат во една универзална рамка.

#b
9. Marjana Deržaj, “V Ljubljano/Во Љубљана”; [Нашата мала кола е сè уште премала / Да нè збере сите / Ќе седнам на покривот / Седни и ти на покривот / Нека седне и тој на покривот].
10. Ibid., [Одиме во Љубљана / Таму има улици красни / А на улиците девојки убави].
11. Ibid., “V Ljubljano/Going to Ljubljana”; [Ќе танцуваме цела ноќ / Белата Љубљана никогаш не спие, о не].
12. Ervin Dolenc, “Culture, Politics, and Slovene Identity” во Independent Slovenia: Origins, Movements and Prospects, ed. by Jill Benderey and Evan Kreft (Basingstoke: Macmillan, 1994), стр. 69-90, стр. 85.
13. Види Alenka Barber-Kersovan, “Tradition and Acculturation as Polarities of Slovenian Popular Music”, стр. 73– 89.
14. Bele vrane, “Šuštarski most / Чевларски мост”; [Во Љубљана крај Љубљаница / Секој си го наоѓа она што го бара].
15. Ibid.
16. Ibid., [Преку Чевларскиот мост / Лево од Градскиот плоштад / Десно од Стариот плоштад / Да се најдат сеќавањата од младоста / Преку Чевларскиот мост].
17. Ibid., [Мала тераса, Љубљана под нас / Толку мала, можеме да ги понесеме / Малите бели куќи во кошничка].
18. Ibid., [Отидовме на малата тераса / Над широката Љубљана].
19. Bele vrane, “Na vrhu Nebotičnika/На врвот на Неботичник”; [Блиску до сонцето и синото небо]; [Ај да заборавиме дека собата ни е премала и претажна за нас двајца].
20. Ivo Robić, “Zagreb, Zagreb”; [Ти се враќам, Загребе мој, на бреговите на Сава / Ти се враќам, Загребе мој, под старите ѕидини].
21. Ibid., “Zagreb, Zagreb”; [Од многуте тајни на горниот град / Секоја клупа може да пее / Многу тајни на горниот град / Копнеам по твојот засолн].
22. Tereza Kesovija, “Parkovi/Паркови”; [Паркови, ох, паркови, на мојот град вие сте срцата / Тивки гнезда и свежина на мирни саати / Попладне и самрак на денот / Сигурни зад оградите од гранки].
23. Đorđe Marjanović, “Beograde”; [Во сливот на двете реки под Авала / Со векови си бел].
24. Ibid., [Се чини, за тебе времето сопрело, срцето ти е секогаш младо].
25. Lola Novaković, “Moj dragi Beograde/Мој драг Белграде”; [Никаде не го најдов / Она што мојот град го има / Мојот Белград има срце / Срце од чиста љубов].

АвторМартин Погачар
2018-08-21T17:21:29+00:00 ноември 1st, 2005|Categories: Есеи, Литература, Блесок бр. 45|