Мигрирање на уметноста во други простори

/, Литература, Блесок бр. 114-115/Мигрирање на уметноста во други простори

Мигрирање на уметноста во други простори

Мигрирање на уметноста во други простори


Проект редица куќи 1
Преку спојување на индивидуалци со различни експертизи, уметничките проекти се стремат кон создавање на хибридни, експериментални заедници а не кон преземање на запуштените обврски што ги имаат државните социјални институции. Современите уметнички практики ги надминуваат модернистичките концепти на реди-мејд и апропријација и влегуваат во полето на културното производство каде што акцент се става на соработката, делбата, размената и меѓучовечките односи. Веќе нема дела кои се завршени целини, туку тие користат повеќе облици на покажувања и излагања, имаат повеќе од една појавност и се вмрежени во јавната сфера на културните размени. Социјалната уметничка практика го предизвикува уметничкиот пазар и нуди нови форми на авторство. За „реоткривањето“ на оваа форма говори критичарот и куратор Eнди Хорвиц во својот есеј за социјална практика, тврдејќи дека трендот на ова уметничка форма „говори за две фундаментални промени во американската култура: прво, широко пре-осмислување на улогата на уметноста во општеството и второ, отфрлање на корпоративната капиталистичка идеја дека граѓанското општество се стреми да биде заедница на потрошувачи а не на творци и освестени учесници во цивилниот живот.“ (Horwitz, 2012)

Не само во уметноста, туку и општествените и политички теории не успеваат да понудат решение ниту пак проекција за иднината. Наоѓајќи се во една таква позиција на неизвесност за иднината, граѓанинот ги преиспитува дадените можности за делување во општествената стварност и ги испробува начините на делување во социо-политичкиот дискусрс и внатре во системот на институции. Граѓанинот–уметник, ги користи своите креативни капацитети за да изнајде модел преку кој методите на системот ќе ги насочи во своја полза. Прашањето за социјалната улога на уметноста во општеството според Шенон Џексон го дава името на руската уметничка група „Што да се прави“ (Chto Delat, историското прашање на Ленин), што да се прави во 21-иот век, што уметноста може да направи, „што делување воопшто може да значи во дваесет и првиот век во глобален контекст“? (Jackson, 2012, p. 89)

Користена литература:
Bishop, C. (2012). Artificial Hells:Participatory Art and the Politics of Spectatorship. London/ New York: Verso.
Bishop, C. (2012). Participation and Spectacle:Where Are We Now? Во N. Thompson, Living as Form (стр. 34-45). Cambridge: MIT Press.
Finkelpearl, T. (2000). Dialogs in Public Art. London: The MIT Press.
Helguera, P. (2011). Education for Socially Engaged Art: A Materials and Techniques Handbook. New York: Jorgo Pinto Books.
Horwitz, A. (2012, 08 28). On Social Practice and Performance – Culturebot. Преземено Aug 15, 2015 од http://www.culturebot.org/: http://www.culturebot.org/2012/08/14008/on-social-practice-and-performance/
Jackson, S. (2012). Living takes many forms. Во N. Thompson, Living as Form (стр. 86-93). New York: Creative Times.
Kwon, M. (1997). Public Art and Urban Identities. Преземено 06 05, 2017 од http://eipcp.net/: http://eipcp.net/transversal/0102/kwon/en
Marek, K. (2011). Aesthetics as a Participation Concept. Во F. Wappler, New Relations in Art and Society (стр. 255-263). Zurich: jpr/Ringier.
Miranda, C. A. (2014). Changing the World, One Row House at a Time. ARTnews, 58.
Mouffe, C. (2007). Artistic Activism and Agonistic Spaces. Art&Research:A Journal of Ideas, Contexts and Methods.
Ransijer, Z. (2010). Emancipovani gledalac. Beograd: Edicija Jugoslavija.
Thompson, N. (2012). Living as Form. Cambridge: MIT Press.
WochenKlausur. (2016, June 21). WochenKlausur-method. Преземено July 03, 2016 од www.wochenklausur.at: http://www.wochenklausur.at/methode.php?lang=en
Wright, S. (2013). Toward-a-lexicon-of-usership.pdf. Преземено 05 28, 2017 од http://museumarteutil.net/: http://museumarteutil.net/wp-content/uploads/2013/12/Toward-a-lexicon-of-usership.pdf
#b
1. Наместо социјално ангажирана уметност во овој текст ќе го преферирам терминот социјална практика од причина што кај нас терминот ангажирана уметност е диксутабилен, и во голема мера, под ангажирана уметност се подразбира и традиционално уметничко творештво во рамките на класичните ликовни дисциплини но со одреден критички социо-културен ангажман.

АвторКристина Божурска
2018-12-13T11:10:24+00:00 август 10th, 2017|Categories: Есеи, Литература, Блесок бр. 114-115|