Компаративна книжевност, светска книжевност и етичка книжевна критика. Книжевната „инфра-другост“

/, Литература, Блесок бр. 112/Компаративна книжевност, светска книжевност и етичка книжевна критика. Книжевната „инфра-другост“

Компаративна книжевност, светска книжевност и етичка книжевна критика. Книжевната „инфра-другост“

Дали етичката книжевна критика е (единствената) праведна и точна?
民歌
RAHVALAUL
Народна песна


Народот се врати дома од пазар
Но мојата песна не се врати
Ја виделе пијана
Како тажно чекори
Со златна харфа в рака
Под стреа на куќа
Близу крстосница в квечерина

Овците слегоа од ридот
Но мојата песна не се врати
Овенот ја здогледа
Додека сонцето се слеваше надолу
Ги набљудуваше крвавите ридови
Помина мигот за плач
Тага в себе

Соседите спијат
Но мојава песна не се врати
Седам пред порта барајќи ја
Како да ја заборавам таа ноќ ?!

(Џиди Маџиа 2014: 9)

Заклучок
Да го резимираме горенаведеното: книжевното творештво како предмет на КК, СК и ЕКК речиси од секогаш го достигнувала своето највисоко совршенство со создавање на силно морално јадро расправајќи ги односите помеѓу традиционалната „себност“ и традиционалната „другост“. Честопати, застанувало на страната на послабите – запоставените, понижените, потиснатите, измачените. Речиси и нема причина за претпоставка дека моралните критериуми на извонредните книжевни творештва ќе се променеа во наше време (или дека ќе се променат во иднина).
Главната задача на сите научници од споменатите три области, колку што можам да видам, е да се разјасни моралното јадро на книжевните процеси и дела. Во исто време, само со целосно вклучување на „инфра-другоста“ (или естетика) во овие расправи, КК и ЕКК би можеле задоволително да објаснат зошто ова или она дело успеало да ја разгласи својата филозофска порака надвор од ограничениот животен век и од родната земја на своите творци, или, со други зборови, зошто некои дела заслужиле (и заслужуваат) да влезат во канонот на СК, додека други не успеале. Најподготвени за оваа тешка задача со сигурност се научниците на КК, доколку во хоризонтот на нивните студии успеат да го задржат „другиот“ во радикалната смисла, наместо да го сведат на обичен фрагмент од традиционалното „јас“. Не постои причина зошто научниците на КК не би требало да ја вклучат ЕКК во нивната област на истражување. Со тоа тие само би ги потврдиле ставовите на КК во светската академија, а истовремено и би одговориле на едно од главните предизвици на хуманистичките науки во современиот свет.

Користена литература

Jidi Majia. 2006. Time. Trans. By Yang Zongze. Yunnan: Yunnan People’s Publishing House.
Jidi Majia. 2014. Shade of Our Mountain Range. Selected Poems. Trans. By Denis Mair. Cape Town: Uhuru Design Studio.
Jidi Majia. 2016. 时 间. Aeg. Trans. By Jüri Talvet, revised by Taimi Paves. Tallinn: Ars Orientalis.
Liiv, Juhan. 2013. Snow Drifts, I Sing. Selected Poems. Ed. By Jüri Talvet, trans. By Jüri Talvet and H. L. Hix. Toronto: Guernica.
Talvet, J. 2015. Culture in the European East-Baltic Periphery: Embarrassed Coexistence of Fashion, Officialism and Resistance. The Estonian Case of K. J. Peterson. – Interlitteraria. 20/1. The Changing Baltics. Tartu: University of Tartu Press, 7-22.
Undusk, J. 2012. Eesti Pindaros. K. J. Petersoni oodide vaimuloolisest taustast. – Keel jaKirjandus, 1, 11-29; 2, 103-122.

АвторЈури Талвет
2018-12-13T11:24:21+00:00 март 22nd, 2017|Categories: Есеи, Литература, Блесок бр. 112|