Зошто се гради поетска слика или за опредметувањето на песните Црвената количка од Вилијам Карлос Вилијамс и Анегдота за теглата од Валас Стивенс

/, Литература, Блесок бр. 116/Зошто се гради поетска слика или за опредметувањето на песните Црвената количка од Вилијам Карлос Вилијамс и Анегдота за теглата од Валас Стивенс

Зошто се гради поетска слика или за опредметувањето на песните Црвената количка од Вилијам Карлос Вилијамс и Анегдота за теглата од Валас Стивенс

Зошто се гради поетска слика или за опредметувањето на песните Црвената количка од Вилијам Карлос Вилијамс и Анегдота за теглата од Валас Стивенс


По сево ова би можеле со сигурност да ја наречеме Анегдота за теглата екфрастична песна, но Кригер токму во Екфраза: илузија на природниот знак ја означува како „антиекфрастична екфраза“ (1992: 228). Причината за ова е што теглата како што можеме да видиме на крајот од песната иако успева визуелно да завладее со сцената како фокална точка, сепак останува затворена и неплодна, не оддава ништо од себе или барем ништо живо што е и причината поради која останува одвоена, на дистанца од сето друго во дивиот, географски предел на Тенеси. Повторно, како и кај Вилијамс, изборот на објектот и начинот на негова обработка во поетска слика е всушност нашиот поглед на материјалната стварност и свеста за предметите кои ги доживуваме сетилно и јазично, односно умствено.

Вилијамс е пречекан со неразбирање од тогашната читателска и подоцнежната критичка јавност поради наводната затвореност на Црвената количка. Анегдота за теглата го дава одговорот: која било песна не може да се доживее поинаку поради инхерентната „затвореност“ на јазикот, односно неговата одвоеност од сетилната природа. Човекот не ја создава реалноста во која живее, тој може единствено отпосле имагинативно да ја реконструира во обид подлабоко да ја доживее и да „изроди“ сопствени значења.

 


Референци
Анчевски, Зоран. За традицијата. Скопје: Магор, 2007.

Krieger, Murray. Ekphrasis: The Illusion of the Natural Sign. Baltimore: Johns Hopkins UP, 1992.

Quartermain, Peter. “Reading The Difficult.” Poetry Foundation. Poetry Foundation, 1 Oct. 2013. Интернет. 30 Sept. 2015.

Rumens, Carol. “Poem Of The Week: The Red Wheelbarrow By William Carlos Williams.” The Guardian. Guardian News and Media, 8 Mar. 2010. Интернет. 30 Sept. 2015.

Stevens, Wallace. “Anecdote of the Jar.” The Collected Poems Of Wallace Stevens. New York: Knopf, 1954. 76.

—. “Imagination as Value.” The Necessary Angel. New York: Knopf, 1951. 133-156.

Williams, William Carlos. “The Red Wheelbarrow.” The Collected Poems Of William Carlos Williams:1909-1939. Eds. Arthur Walton Litz, and Christopher John MacGowan. Vol. 1. New York: New Directions, 1986. 224.
#b
1. Poetry Foundation. Poetry Foundation, 1 Oct. 2013. Web. 30 Sept. 2015.
2. Готхолд Ефраим Лесинг (1729-1781) е германски автор кој во делото Лаокоон: есеј за границите меѓу сликарството и поезијата, како што укажува и самиот наслов, исцртува строги граници меѓу двете уметности преку дефинирањето на сликата како статична, т.е. Просторна уметност, а поезијата како динамична или прогресивна, т.е. Временска уметност.
3. Quartermain, Peter. “Reading The Difficult.” Poetry Foundation. Poetry Foundation, 1 Oct. 2013. Web. 30 Sept. 2015.
4. The Collected Poems Of William Carlos Williams: 1909-1939. Eds. Arthur Walton Litz, and Christopher John MacGowan. Vol. 1. New York: New Directions, 1986, стр. 224
5. Rumens, Carol. “Poem Of The Week: The Red Wheelbarrow By William Carlos Williams.” The Guardian. Guardian News and Media, 8 Mar. 2010. Web. 30 Sept. 2015.
6. Rumens, Carol. “Poem Of The Week: The Red Wheelbarrow By William Carlos Williams.” The Guardian. Guardian News and Media, 8 Mar. 2010. Web. 30 Sept. 2015.
7. Стивенс го користи овој збор во писмо до Вилијамс каде го критикува токму за ваквата техника на градење на поетска слика. (Види: Kora In Hell, стр. 17) Несогласувањето меѓу Вилјамс и Стивенс е во следново: Вилијамс ја гради поетската слика преку собирање на разни предмети кои на прв поглед се чини немаат ништо заедничко за потоа со помош на имагинацијата да го пронајде она што ги спојува во нивната различност; Стивенс, пак, инсистира дека поетот мора да почне од една централна точка која целосно ќе ја обработи до момент на себетрансендирање на тој начин прикажувајќи ја скриената реалност на сите нешта.
8. The Collected Poems Of Wallace Stevens. New York: Knopf, 1954, стр. 76
9. Ibid. стр. 76
10. Ibid. стр. 76
11. Ibid. стр. 76

АвторАлександра Јурукоска
2018-10-30T11:17:36+00:00 октомври 21st, 2017|Categories: Есеи, Литература, Блесок бр. 116|